nadji restoran
SvetRestorana.rs

Tajna vina - da "zavirimo" malo!

28.08.2017

Vino je alkoholno piće, proizvod potpunog ili nepotpunog vrenja alkohola svežeg grožđa ili njegovog soka.

Vino sadrži različite koncentracije alkohola (9-15 vol %), a sadrži i izvestan broj mineralnih sastojaka, uglavnom soli natrijuma i magnezijuma pretežno vezane za organske kiseline (vinsku kiselinu), koje se lako razgrađuju u organizmu i koje daju vinu alkalna svojstva. Vino sadrži oko 400 sastojaka, mada je njihova hranjiva vrednost prilično mala. Isto tako, vino je bogato vitaminima grupe B, naročito B2 i nikotinske kiseline B3, a hranjiva vrednost 1 litra vina je 600-700 kalorija, a kod slatkih vina može se kretati i do 1.400 kalorija. Vina sadrže različite količine vode (800-900 g/l), alkohola (90-150 g/l) i šećera (2-30 g/l).

KADA SE SME, A KADA NE SME PITI VINO?

Konzumirano u malim količinama vino izaziva osećaj veselja, postoji osećaj sigurnosti i jačine, dok se refleksi lagano smanjuju. Nastavite li da pijete, nakon prve prijatne faze sledi depresivna faza, u kojoj ponekad nismo baš prisebni. Konzumira li se u malim količinama, vino ima pozitivno dejstvo: podiže nivo dobrog holesterola u krvi. Alkohol podstiče stvaranje enzima čije delovanje dovodi do povećanja holesterola Hdl (holesterol visoke gustine), koji nije štetan za organizam. Vino podstiče i probavu, na prvom mestu belančevina (mesa, sireva, jaja).

Kiselina koju sadrži vino slična je onoj koja se već nalazi u želudcu. U umerenim količinama pojačava apetit, izlučivanje žuči i čak mokraće (belo vino), međutim vino je alkoholno piće pa dovodi do nastajanja svih loših pojava koje prate alkoholizam. 

Iako su preporučljive količine vina vrlo različite i zavise od individualnih mogućnosti, ipak se svi slažu da dozvoljena dnevna količina alkohola ne sme biti veća od 10-30% od kalorijske vrednosti dnevnog obroka, što znači oko litar vina 11 vol % i to ukoliko se hranom dnevno unosi 3.000 kalorija. Vino (crno ili belo) ne sme se piti ni kod jednog oboljenja jetre, a potpuno je zabranjeno u slučajevima hroničnog zapaljenja jetre (hepatitisa, stanja koje prethodi cirozi). Za jetru je crno vino štetnije od belog.Zbog toga što nadražuje nervni sistem i izaziva nesanicu, vino (belo naročito) je štetno u najvećem broju nervnih oboljenja.

Medicinsko vino ili oenol - vino poseduje sposobnost da rastvara sastojke raznih ljekovitih supstanci. U ovom slučaju vino predstavlja rastvarač koji rastvara lek da bi se lakše uneo u organizam. U tu svrhu se upotrebljavaju razna vina s različitim sadržajem alkohola. Postoje obična vina koja sadrže samo jedan lekoviti sastojak i složena vina s većim brojem ovih sastojaka.

Ona se spravljaju dugim potapanjem a zatim filtriranjem, a čuvaju se i održavaju sveža u bocama koje su do vrha napunjene i dobro začepljene. Upotreba ovih vina je bila nekada znatno veća, ali danas iščezava. Osim toga, po međunarodnoj konvenciji (Brisel,1925.g.), lekovi jakog delovanja ne smeju da se koriste u obliku "vina" zbog toga što bolesnik može da stekne naviku - zavisnost - i postupno povećava njegovo uzimanje. Kao medicinska vina spomenimo neka oficijelna vina i to kina-vino, vino od lincure s grožđem i druga.

VINO NIKAD NE PIJTE NA PRAZAN ŽELUDAC!

Dijetolozi preporučuju samo pola čaše po obroku tj. Jedna čaša za ručak ili za večeru. Ne preporučuje se kao aperitiv. Na prazan želudac negativno deluje na jetru, koja sadrži enzim koji može da preradi alkohol, pretvarajući ga u sirćetnu kiselinu, supstancu koju organizam koristi na isti način kao šećere i izaziva osećaj gladi. 
Enzimi u jetri mogu da uklone iz organizma zdravog muškarca 0,75 litara a kod žena 0,5 litara alkohola dnevno. Više od te količine postaje otrov i pretvara se u holesterol i masnoće, a da bi ga otklonilo, organizam je prisiljen da uništava vlastita tkiva, počevši od jetre i gušterače. Neke namirnice imaju pozitivan učinak na konzumente vina: voćni šećeri i belančevine (koje se nalaze u mesu, ribi, jajima, i mlečnim proizvodima), otklanjaju otrovne ostatke alkohola.

Pijete li vino natašte, iritiraćete sluzokožu želuca, a pored toga vino tako brže prelazi u krv a još brže iz krvi u jetru. Jedna čaša na prazan stomak prieđe u krv za 15-30 minuta, dok se taj rok produžava na blizu 3 sata ako ga popijete za vreme jela. Kalorije koje se unesu vinom su neiskorišćene, ne pomažu radu mišića, jer alkohol sprečava gomilanje šećera koji je osnovna namirnica za mišiće. Zbog toga lekari vino smatraju antinamirnicom. Od vina se deblja. Doduše, na posredan način.

Dobra kapljica i dijeta, dobra kapljica i sport ne idu zajedno!

Kalorije koje se nalaze u vinu ne pomažu u zaštiti protiv hladnoće! Alkohol, odmah nakon što smo ga popili daje varljivi osećaj toplote, budući da širi krvne sudove, dok u dubini uzrokuje hlađenje organizma. Alkohol uzrokuje i pojačano mokrenje; u engleskim pabovima gde se pije velike količine piva, odlazak u toalet podrazumeva visok kvalitet pića.

Naši su stari govorili da alkohol uklanja brige i zapravo, reakcije mozga daju potvrdu toj pretpostavci. Iako alkohol smatramo pićem koje uzrokuje euforiju u medicinskim terminima naziva se depresorom nervnog sistema. U stvarnosti, uzbuđenje koje se oseća nakon nekoliko dobrih gutljaja vina, dovodi do činjenice da etanol uteče na strukturu mozga, koja određuje ponašanje pojedinca. Posledica je gubitak kontrole i osećaj euforije, koji traje dok je alkohol prisutan u cirkulaciji, da bi zatim nestao.