nadji restoran
SvetRestorana.rs

Lubenica ili dinja, može?

17.07.2017

Dinje i lubenice imaju preko 90 posto vode, a pored nje i neke veoma korisne sastojke, minerale i vitamine. Zato ih je zaista zdravo jesti, pogotovo preko leta.

Lubenica je poreklom iz Afrike, tačnije područja oko pustinje Kalahari. Odatle se proširila celim Egiptom, gde su je oduvek smatrali posebnom poslasticom, a koju egipćani često serviraju pored svih glavnih obroka kao ukusan dodatak jelu. Lubenica se vremenom proširila po svim kontinentima. Osim svojih prehrambenih vrednosti umetnici su otkrili lubenicu kao izvanredan materijal za izradu skulptura. Ova umetnost rezbarenja povrća razvijena je u Japanu i poznata je kao Mukimono dekorisanje, a obično služi kao ukras na stolu.

Kao što znamo, lubenica je zelene ili prugaste kore, okrugla ili duguljasta, a spada u povrće i dolazi iz porodice bundeva. Ova jednogodišnja biljka obično dozreva devedeset dana posle sadnje a ima izrazito žute cvetove koji cvetaju samo jedan dan. Zbog vrlo niskog broja kalorija preporučuje se u brojnim dijetama, ali i kao odličan “čistač” organizma.

Sortu koju danas jedemo je uzgojio Charles Fredric Andrus tek 1954. godine. Nazvana je 'Charleston Gray', a postala je popularna zbog veličine, oblika i ukusa. Zanimljivo je da danas gotovo sve lubenice potiču upravo od Charleston Graya.

Dinje su prvi put kultivisane u Iranu pre nekoliko hiljada godina. Dobra dinja mora da ima snažno izražen tropski miris, a njeno sočno meso najbolje je kada je na granici prezrelosti..

Dinja se upotrebljava u ishrani u gotovo svim zemljama sveta. To je jednogodišnja zeljasta biljka, najčešće loptastog oblika, žute, narandžaste ili zelene boje. Neke su toliko slatke da šećer bukvalno curi kroz koru. Dinju gurmani jedu i sa slanim jelima, recimo sa pršutom što je poznat specijalitet u skupocenim restoranima

Postoji više dinja nastalih ukrštanjem i razlikuju se po veličini, boji, obliku, mirisu i ukusu, ali su sve hranljive i niskokalorične… Dinja se na našoj trpezi najčešće nalazi u periodu juni-august, ali je zavaljujući staklenicima i plastenicima na našem tržištu dostupna od proleća do kasne jeseni.

Postoje brojni saveti na koji način prepoznati i odabrati najzreliju lubenicu:

  • Uvek birajte lubenice simetričnog oblika, ukusnije su.
  • Obratite pažnju na peteljku. Kada je peteljka zelena lubenica je sveža. Ako je peteljka suva i tamne boje onda je ubrana odavno i verovatno je izgubila na ukusu i strukturi.
  • Birajte veće lubenice svetle boje.
  • Birajte teže lubenice u odnosu na njihovu veličinu.
  • Normalno je da lubenica ima žutu pegu na mestu gde je ležala na zemlji.

Lubenica osim svog ukusa ima i mnoga lekovita svojstva. Pošto sadrži oko 90% vode idealna je ublažavanje žeđi i rashlađivanje u vrućim letnjim danima. Sportistima se preporučuje ispijanje soka od lubenice pre vežbanja kao bi sprečili bolove u mišićima. Lubenica je bogata likopenom, sastojkom koji daje crvenu boju povrću kao što su i paradajz, šargarepa, a karakterističan je samo za povrće. Izrazito je bogata vitaminom C i A, kalijumom i magnezijumom, a u 100 grama lubenice ima samo 30 kalorija. Koštice u svežem ili osušenom obliku možemo grickati ili od njih pripremati čaj i napitke za poboljšanje rada bubrega ili prostate. Pomaže radu bubrega i srca, održava dobar libido, podržava dobru probavu, regulše krvni pritisak, održava zdravu kožu i kosu, dobra je prevencija raznih oblika karcinoma…

Dinja takođe sadrži veliku količinu vode, a relativno malo kalorija, tako da je pogodna za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma, a sadrži i korisne sastojke: bakar, beta karoten, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, vitamin A, vitamine B kompleksa, vitamin E, vitamin C, gvožđe, eterična ulja, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, mineralne soli, natrijum, niacin, organske kiseline, pantotensku kiselinu, selen, sumpor, tiamin, folnu kiselinu, fosfor, cink...

Kao lekoviti deo, a i za ishranu koristi se plod. Obloge od dinje (kriške ili kora dinje) dobre su protiv opekotina. Veoma je lekovit i sok od dinje ili kombinacija soka od dinje sa sokovima od drugog voća.