nadji restoran
SvetRestorana.rs

Krofna - kako to slatko zvuči!

14.07.2017

Krofne, u različitim varijantama, postoje već vekovima. Još od antičke Grčke i Rima pržene su trake od testa i služene sa medom ili sosom od ribe, a u Srednjem veku su loptice od testa umakane u šećerni sirup. 

Ovaj desert raširio se Evropom u XV veku i posebno je postao popularan u Engleskoj, Nemačkoj i Holandiji. U Nemačkoj je u tom dobu bilo teško doći do šećera, tako da se testo jelo sa mesom ili pečurkama. Holandski doseljenici kasnije su preneli ovu poslasticu u Ameriku.

U početku, krofne nisu imale rupu u sredini. Ova izmena originalnom načinu pravljenja krofni pripisuje se kapetanu Hensonu Gregoriju, holandskom mornaru. Prema legendi, 22. juna 1847. godine kapetan Gregori doživeo je oluju na brodu, te je krofne koje je poneo na put naređao na drške kormila, kako bi mu ruke bile slobodne za upravljanje brodom. Tako je napravio rupu kroz sredinu testa i eto, krofna je rođena. Druga priča, verovatnija je da je isti akter napravio rupu u krofni usled neuspelih pokušaja da testo u sredini ne bude gnjecavo. Sa rupom u sredini krofna se ravnomernije peče.

Prvi pravi recept za krofne može se pronaći u engleskim kuvarima iz 1803. godine, u odeljku sa „američkom hranom".

Krofna takođe ima dugu istoriju među Jevrejima. Testo slično današnjim krofnama služi se već vekovima za praznike poput Hanuke.

Prva automatizovana mašina za krofne napravljena je u Americi, 1920. Izumitelj je bio Adolf Levit, izbeglica iz carske Rusije.

Tokom godina, ova poslastica postala je posebno popularna u Americi, gde je i danas među najomiljenijim namirnicama za doručak među svim generacijama. Najveći svetski “potrošač” krofni je Kanada i u toj zemlji se krofne smatraju nacionalnim jelom. Drugi najveći konzument krofni po glavi stanovnika je Japan, a zatim SAD. U ovim zemljama postoje čitavi lanci restorana koji su specijalizovani za proizvodnju i prodaju krofni i kafe.

Nacionalni dan krofni se slavi u SAD od 5. juna 1938. godine.